Сербские местоимения

Местоимения в сербском языке изменяются по падежам, числам и родам. Здесь представлены основные формы личных местоимений.

Личные местоимения

Падеж Я Ты Он, Оно Она Мы Вы Они
Именительный
(ко? шта?)
ja
ја
ti
ти
on
он
ona
она
mi
ми
vi
ви
oni/one/ona
они/оне/она
Родительный
(од кога? чега?)
mene, me
мене, ме
tebe, te
тебе, те
njega, ga
њега, га
nje, je
ње, е
nas
нас
vas
вас
njih, ih
њих, их
Дательный
(коме? чему?)
meni, mi
мени, ми
tebi, ti
теби, ти
njemu, mu
њему, му
njoj, joj
њој, јој
nama, nam
нама, нам
vama, vam
вама, вам
njima, im
њима, им
Винительный
(кого? шта?)
mene, me
мене, ме
tebe, te
тебе, те
njega, ga
њега, га
nju, ju, je
њу, ju, je
nas
нас
vas
вас
njih, ih
њих, их
Творительный
(с ким? чиме?)
mnom
мном
tobom
тобом
njim
њим
njom
њом
nama
нама
vama
вама
njima
њима
Предложный
(о коме? о чему?)
meni
мени
tebi
теби
njemu
њему
njoj
њој
nama
нама
vama
вама
njima
њима

Пояснение к личным местоимениям:

В некоторых падежах есть полная и краткая формы местоимений. В большинстве случаев используется краткая форма, например:

  • Ne znam ga. (Я его не знаю.)
  • Hvala ti. (Спасибо тебе.)
  • Pisala sam joj. (Я написала ей.)

Полная форма используется в следующих случаях:

  1. В абсолютном начале предложения.
    Njega ne znam. (Его я не знаю.)
  2. После предлогов.
    Idite bez mene. (Идите без меня.)
  3. При наличии логического ударения.
    Pišem tebi, a ne njoj. (Пишу тебе, а не ей.)
  4. После союзов a, i, ili, nego и перед ними.
    Daj knjigu njemu ili njoj. (Дай книгу ему или ей.)
    Sve si pozvao, a mene nisi pozvao. (Всех ты позвал, а меня не позвал.)
    Tebe volim i nju volim. (Тебя люблю и её люблю.)

Особенности местоимения "ona":
В Akuzativ у местоимения ona есть 2 краткие формы – ju и je. В большинстве случаев используется je, например:
Ja sam je znala. (Я её знала.)
Форма ju используется в прошедшем времени при наличии глагола быть в форме je.
On ju je znao. (Он её знал.)

Притяжательные местоимения (Posvojne zamenice)

Притяжательные местоимения указывают на принадлежность и изменяются по роду, числу и падежам.

Сербский (латиница) Сербский (кириллица) Русский перевод Пример использования
moj, moja, moje мој, моја, моје мой, моя, моё moj auto (мой автомобиль)
tvoj, tvoja, tvoje твој, твоја, твоје твой, твоя, твоё tvoja knjiga (твоя книга)
njegov, njegova, njegovo његов, његова, његово его, её (мужской род) njegov dom (его дом)
njen, njena, njeno њен, њена, њено её (женский род) njena torba (её сумка)
naš, naša, naše наш, наша, наше наш, наша, наше naša porodica (наша семья)
vaš, vaša, vaše ваш, ваша, ваше ваш, ваша, ваше vaše ime (ваше имя)
njihov, njihova, njihovo њихов, њихова, њихово их njihova deca (их дети)
svoj, svoja, svoje свој, своја, своје свой, своя, своё Ja čitam svoju knjigu (Я читаю свою книгу)

Пояснение к притяжательным местоимениям:

Родовые формы: Притяжательные местоимения изменяются по роду:

  • Мужской род: moj, tvoj, njegov (оканчиваются на согласный)
  • Женский род: moja, tvoja, njegova (оканчиваются на -a)
  • Средний род: moje, tvoje, njegovo (оканчиваются на -e/-o)

Своеобразие svoj: Местоимение "svoj" используется, когда притяжатель относится к подлежащему того же предложения.

Уважительная форма: "vaš" используется как форма вежливого обращения.

Примеры предложений:

Ovo je moja knjiga. Ово је моја књига. Это моя книга.
On čita njegov novi roman. Он чита његов нови роман. Он читает его новый роман.
Mi idemo u naš grad. Ми идемо у наш град. Мы идем в наш город.
Gde je tvoj telefon? Где је твој телефон? Где твой телефон?

Вопросительные местоимения (Upitne zamenice)

Вопросительные местоимения используются для задания вопросов и изменяются по падежам, родам и числам.

Падеж Кто Что Чей Какой Который
Именительный ko
ко
što
што
čiji
чији
kakav
какав
koji
који
Родительный koga
кога
čega
чега
čijeg(a)
чијег(а)
kakvog(a)
каквог(а)
kojeg(a)
којег(а)
Дательный kome
коме
čemu
чему
čijem(u)
чијем(у)
kakvom(u)
каквом(у)
kojem(u)
којем(у)
Винительный koga
кога
što
што
čiji/čijeg(a)
чији/чијег(а)
kakav/kakvog(a)
какав/каквог(а)
koji/kojeg(a)
који/којег(а)
Творительный kim
ким
čim
чим
čijim
чијим
kakvim
каквим
kojim
којим
Предложный kome
коме
čemu
чему
čijem
чијем
kakvom
каквом
kojem
којем

Пояснение к вопросительным местоимениям:

Особенности употребления:

  • Ko (кто) - используется для вопросов о людях
  • Što (что) - используется для вопросов о предметах и явлениях
  • Čiji (чей) - изменяется по родам: čiji (м.р.), čija (ж.р.), čije (с.р.)
  • Kakav (какой) - означает качественную характеристику
  • Koji (который) - используется для выбора из нескольких вариантов

Примеры предложений:

Ko je to? Ко је то? Кто это?
Što radiš? Што радиш? Что ты делаешь?
Čija je ovo knjiga? Чија је ово књига? Чья это книга?
Kakav je vreme? Какав је време? Какая погода?
Koji je tvoj auto? Који је твој ауто? Который твой автомобиль?

Указательные местоимения (Pokazne zamenice)

Указательные местоимения используются для указания на предметы, лица или явления и изменяются по родам, числам и падежам.

Падеж Этот (м.р.) Эта (ж.р.) Это (с.р.) Эти (мн.ч.) Тот (м.р.) Та (ж.р.) То (с.р.) Те (мн.ч.)
Именительный ovaj
овај
ova
ова
ovo
ово
ovi
ови
taj
тај
ta
та
to
то
ti
ти
Родительный ovog(a)
овог(а)
ove
ове
ovog(a)
овог(а)
ovih
ових
tog(a)
тог(а)
te
те
tog(a)
тог(а)
tih
тих
Дательный ovom(e)
овом(е)
ovoj
овој
ovom(e)
овом(е)
ovim(a)
овим(а)
tom(e)
том(е)
toj
тој
tom(e)
том(е)
tim(a)
тим(а)
Винительный ovaj/ovog(a)
овај/овог(а)
ovu
ову
ovo
ово
ove
ове
taj/tog(a)
тај/тог(а)
tu
ту
to
то
te
те
Творительный ovim
овим
ovom
овом
ovim
овим
ovim(a)
овим(а)
tim
тим
tom
том
tim
тим
tim(a)
тим(а)
Предложный ovom(e)
овом(е)
ovoj
овој
ovom(e)
овом(е)
ovim(a)
овим(а)
tom(e)
том(е)
toj
тој
tom(e)
том(е)
tim(a)
тим(а)

Пояснение к указательным местоимениям:

Основные указательные местоимения:

  • Ovaj, ova, ovo (этот, эта, это) - указывают на близкие объекты
  • Onaj, ona, ono (тот, та, то) - указывают на далекие объекты
  • Takav, takva, takvo (такой, такая, такое) - указывают на качество
  • Ovakav, ovakva, ovakvo (такой, такая, такое - этот вид)
  • Onakav, onakva, onakvo (такой, такая, такое - тот вид)

Особенности употребления:

  • В винительном падеже мужского рода используются обе формы (как и у прилагательных)
  • Формы в скобках используются после предлогов
  • Указательные местоимения согласуются с существительными в роде, числе и падеже

Примеры предложений:

Ovaj sat je skup. Овај сат је скуп. Эти часы дорогие.
Volim ovu pesmu. Волим ову песму. Я люблю эту песню.
Ona knjiga je zanimljiva. Она књига је занимљива. Та книга интересная.
Gledam ono drvo. Гледам оно дрво. Я смотрю на то дерево.
Takav život je težak. Такав живот је тежак. Такая жизнь тяжела.

Дополнительные указательные местоимения:

Местоимение М.р. Ж.р. С.р. Перевод
isti isti
исти
ista
иста
isto
исто
тот же самый
isti onaj isti onaj
исти онај
ista ona
иста она
isto ono
исто оно
тот самый
drugi drugi
други
druga
друга
drugo
друго
другой
sledeći sledeći
следећи
sledeća
следећа
sledeće
следеће
следующий