Местоимения в сербском языке изменяются по падежам, числам и родам. Здесь представлены основные формы личных местоимений.
| Падеж | Я | Ты | Он, Оно | Она | Мы | Вы | Они |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Именительный (ко? шта?) |
ja ја |
ti ти |
on он |
ona она |
mi ми |
vi ви |
oni/one/ona они/оне/она |
| Родительный (од кога? чега?) |
mene, me мене, ме |
tebe, te тебе, те |
njega, ga њега, га |
nje, je ње, е |
nas нас |
vas вас |
njih, ih њих, их |
| Дательный (коме? чему?) |
meni, mi мени, ми |
tebi, ti теби, ти |
njemu, mu њему, му |
njoj, joj њој, јој |
nama, nam нама, нам |
vama, vam вама, вам |
njima, im њима, им |
| Винительный (кого? шта?) |
mene, me мене, ме |
tebe, te тебе, те |
njega, ga њега, га |
nju, ju, je њу, ju, je |
nas нас |
vas вас |
njih, ih њих, их |
| Творительный (с ким? чиме?) |
mnom мном |
tobom тобом |
njim њим |
njom њом |
nama нама |
vama вама |
njima њима |
| Предложный (о коме? о чему?) |
meni мени |
tebi теби |
njemu њему |
njoj њој |
nama нама |
vama вама |
njima њима |
В некоторых падежах есть полная и краткая формы местоимений. В большинстве случаев используется краткая форма, например:
Полная форма используется в следующих случаях:
Особенности местоимения "ona":
В Akuzativ у местоимения ona есть 2 краткие формы – ju и je. В большинстве случаев используется je, например:
Ja sam je znala. (Я её знала.)
Форма ju используется в прошедшем времени при наличии глагола быть в форме je.
On ju je znao. (Он её знал.)
Притяжательные местоимения указывают на принадлежность и изменяются по роду, числу и падежам.
| Сербский (латиница) | Сербский (кириллица) | Русский перевод | Пример использования |
|---|---|---|---|
| moj, moja, moje | мој, моја, моје | мой, моя, моё | moj auto (мой автомобиль) |
| tvoj, tvoja, tvoje | твој, твоја, твоје | твой, твоя, твоё | tvoja knjiga (твоя книга) |
| njegov, njegova, njegovo | његов, његова, његово | его, её (мужской род) | njegov dom (его дом) |
| njen, njena, njeno | њен, њена, њено | её (женский род) | njena torba (её сумка) |
| naš, naša, naše | наш, наша, наше | наш, наша, наше | naša porodica (наша семья) |
| vaš, vaša, vaše | ваш, ваша, ваше | ваш, ваша, ваше | vaše ime (ваше имя) |
| njihov, njihova, njihovo | њихов, њихова, њихово | их | njihova deca (их дети) |
| svoj, svoja, svoje | свој, своја, своје | свой, своя, своё | Ja čitam svoju knjigu (Я читаю свою книгу) |
Родовые формы: Притяжательные местоимения изменяются по роду:
Своеобразие svoj: Местоимение "svoj" используется, когда притяжатель относится к подлежащему того же предложения.
Уважительная форма: "vaš" используется как форма вежливого обращения.
Вопросительные местоимения используются для задания вопросов и изменяются по падежам, родам и числам.
| Падеж | Кто | Что | Чей | Какой | Который |
|---|---|---|---|---|---|
| Именительный | ko ко |
što што |
čiji чији |
kakav какав |
koji који |
| Родительный | koga кога |
čega чега |
čijeg(a) чијег(а) |
kakvog(a) каквог(а) |
kojeg(a) којег(а) |
| Дательный | kome коме |
čemu чему |
čijem(u) чијем(у) |
kakvom(u) каквом(у) |
kojem(u) којем(у) |
| Винительный | koga кога |
što што |
čiji/čijeg(a) чији/чијег(а) |
kakav/kakvog(a) какав/каквог(а) |
koji/kojeg(a) који/којег(а) |
| Творительный | kim ким |
čim чим |
čijim чијим |
kakvim каквим |
kojim којим |
| Предложный | kome коме |
čemu чему |
čijem чијем |
kakvom каквом |
kojem којем |
Особенности употребления:
Указательные местоимения используются для указания на предметы, лица или явления и изменяются по родам, числам и падежам.
| Падеж | Этот (м.р.) | Эта (ж.р.) | Это (с.р.) | Эти (мн.ч.) | Тот (м.р.) | Та (ж.р.) | То (с.р.) | Те (мн.ч.) |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Именительный | ovaj овај |
ova ова |
ovo ово |
ovi ови |
taj тај |
ta та |
to то |
ti ти |
| Родительный | ovog(a) овог(а) |
ove ове |
ovog(a) овог(а) |
ovih ових |
tog(a) тог(а) |
te те |
tog(a) тог(а) |
tih тих |
| Дательный | ovom(e) овом(е) |
ovoj овој |
ovom(e) овом(е) |
ovim(a) овим(а) |
tom(e) том(е) |
toj тој |
tom(e) том(е) |
tim(a) тим(а) |
| Винительный | ovaj/ovog(a) овај/овог(а) |
ovu ову |
ovo ово |
ove ове |
taj/tog(a) тај/тог(а) |
tu ту |
to то |
te те |
| Творительный | ovim овим |
ovom овом |
ovim овим |
ovim(a) овим(а) |
tim тим |
tom том |
tim тим |
tim(a) тим(а) |
| Предложный | ovom(e) овом(е) |
ovoj овој |
ovom(e) овом(е) |
ovim(a) овим(а) |
tom(e) том(е) |
toj тој |
tom(e) том(е) |
tim(a) тим(а) |
Основные указательные местоимения:
Особенности употребления:
| Местоимение | М.р. | Ж.р. | С.р. | Перевод |
|---|---|---|---|---|
| isti | isti исти |
ista иста |
isto исто |
тот же самый |
| isti onaj | isti onaj исти онај |
ista ona иста она |
isto ono исто оно |
тот самый |
| drugi | drugi други |
druga друга |
drugo друго |
другой |
| sledeći | sledeći следећи |
sledeća следећа |
sledeće следеће |
следующий |